Otkako su me doveli u ovaj starački dom, dani mi se čine beskrajno dugim. Sjedim u svojoj fotelji sasvim sama, pred tobom Gospodine, pred malim raspelom koje visi iznad moga kreveta. Tako mi je teško Gospodine, što sam tu, ali bez sumnje da je tako boje. Vidiš, imam dvanaestero djece i puno sam se žrtvovala dok sam ih podizala. Svi su se oni snašli i sada dobro stoje. Čini mi se da sam učinila sve što sam mogla, ali Gospodine ti vidiš kako godine prolaze, oni se ne okupljaju. Katkad pomislim da su me zaboravili i gotovo nemam nikakvih novosti. Ah, da moj Gospodine, unučić Miško treba rukavice i njegova mama mi je donijela vunu.
Znam Gospodine da su oni svi jako zauzeti sa svojim obiteljima, a ja sam postala stara i samo bi im smetala. Gospodine eto danas je nedjelja i opet mi nitko nije došao, Gospodine kada bi samo znali kolliko ih volim.
Znaš htjela bih te pitati nešto; Hoćeš, hoćeš li mi uskoro doći? Čini mi se da sam malo toga u životu učinila da bih zaslužila savršenu radost i vječnu sreću s tobom. Sva djeca koju si mi dao Gospodine ona su i tvoja. Ako ti hoćeš, ne dopusti da se udalje od tebe, sačuvaj ih u svome srcu, a ja, ja ti se potpuno predajem. Vrijeme koje mi je preostalo želim iskoristiti tako da živim samo za tebe. Ako odlučiš da me zadržiš koju godinu, mogu li te moliti da moje siromašne molitve budu korisnije?
To je uglavnom sve što sada mogu raditi - MOLITI. Gospodine, usuđujem se uputiti poziv u ovoj svojoj večernjoj molitvi tebi i tvojoj majci, da budemo zajedno, mogli bismo doista ovu večer provesti zajedno i svaku drugu večer.
