Evo doša je i taj dan
opet je iz ormara vadin van.
Za neke je običan komad sive robe
onima šta je nose svidočanstvo borbe.
Borbe koja njima traje život cili
bez njih i Boga ni mi tu ne bi bili.
Moji prijatelji, heroji, pravi borci
U srcu i duši Božji mirotvorci.
Mi šta maju sa likon Spasitelja obučemo
našoj braći sebe svučemo.
Iako u njoj, skroz smo goli
s našin anđelima i u veselju i u boli.
Kad sebe za njih damo malo
ka da nan je tonu cimenta sa ramena palo.
Vrate oni nama smij na lice
u sivoj maji svi smo poput dice.
I nije bitno koji model maje si dobija
za nju bi i na kraj svit odija.
Ima li koleta ili je bez
u životu zbog nje napraviš rez.
Promini ona odma te na bolje
i za sve šta triba brzo dobiješ volje.
Zbog te maje volonteri na dijete idu
da lipo izgledaju u ogledalu kad se vidu.
I kad satareš za drugoga u njoj svoje tilo
sićaš se samo kako lipo je bilo.
U njoj si sposoban napravit lude stvari
ka da si napravljen od super tvari.
Mile Juric, lipanj 2018.
