Molitva jednog oca

Daj mi, Gospodine, sina
koji je dovoljno jak da zna kad je slab
i koji je dovoljno hrabar da se suoči
sam sa sobom kad osjeti strah.

Sina
koji je ponosan i neslomljiv,
pošten u porazu,
ponizan i velikodušan u pobjedi.

Daj mi sina koji nikada ne savija kičmu
kad mora povesti bitku.

Sina
koji je kadar tebe upoznati
i upoznati sebe, što je ugaoni kamen
svake spoznaje.

Molim te,
ne vodi ga lakim i udobnim putom,
nego strmim i kamenitim,
na kojem će ga poteškoće i izazovi
poticati
da se penje.

Daj da tu nauči
ostati čvrst u oluji i
imati razumijevanja za one koji zataje.

Daj mi sina
čije je srce vedro a ideali visoki.

Sina
koji vlada sobom,
a ne želi vladati drugima.

Sina
koji korača u budućnost, a nikada ne
zaboravlja prošlost.

I kada mu sve to dadeš,
dodaj još, molim te,
dovoljno smisla za profinjeni humor,
tako da bude ozbiljan,
ali da nikada sebe ne uzme preozbiljno.

Daj mu poniznost
da može uvijek posve jednostavno
spoznati pravu mudrost.

Tada ću se ja,
njegov otac,
usuditi reći:
Nisam uzalud živio.

Označeno u